Ne slabi čoveka starost već loš način života

 Pogrešno smo naučeni da je normalno da starenjem organizam slabi i propada. Starim ljudima slabe kosti, slabi um, postaju rasejani, dementni, gojazni, teško se kreću, oboljevaju od raznih bolesti i ostale BULLSHIT priče. 

Učimo jedni druge tako od malih nogu da je baka bolesna jer je stara, da je deda pao i slomio kuk jer je star, pa su mu kosti krhke. Dok tu istu decu od malih nogu već krkamo slatkišima i presoljenim prerađevinama, raznim grickalicama prženim na ulju prepunim kalorija i soli, jeftinim đubretom koje nam prodaju kao zdravo, dok zatočena u stanovima bleje po ceo dan u telefone i televizore igrajući igrice. Loptu su zaboravili kako izgleda i čemu služi.

Normalno je da to dete onda prihvata sve to zdravo za gotovo kao normalna stvar koja se čoveku dešava, da živi dalje svoj život sa tim predubeđenjima, nijednom ne dovodeći u vezu to što je naučeno sa onim što se stvarno dešava. Niko ga kasnije ne uči da misli drugačije, već da samo prihvata još više pogodnosti savremenog načina života. Ako te boli glava, uzmi sine kafetin. Ako još više boli, uzmi brufen. Ako hoćeš da se smiriš, uzmi bensedin. Krkni jednu ljutu ujutru da ti bolje pođe dan. Pa jednu ljutu pre ručka, pa uveče još par kad ti je tako lepo prošao dan. Popij kafu ujutru da se razbudiš, pa popodne sa prijateljima, pa uveče da ostaneš budan duže..A kada ostariš normalno je da ćete drugi paziti, ima tu lekara koji će ti to sve lepo srediti, prepisati lekiće i ti možeš da koliko toliko nastaviš sa svojim životom, dok te na kraju ne gurnu negde u neku ustanovu gde i okončaš svoj život. 

Svi smo to prihvatili kao nešto najnormalnije. Nekako nam se to uvuklo pod kožu kao nešto logično što svakoga mora da snađe.

Jer to je doslovce ono što nas savremeni način života uči. 

A to je POGREŠNO. 

Ne slabe čoveka godine, već posledice lošeg i nezdravog načina života. Godinama čovek u sebe unosi razne otrove, truje se sistematski lošim uslovima života, nikotinom, bilo to aktivnim ili pasivnim putem, zagađenim vazduhom, unosom otrova u sebe u vidu raznih pesticida iz hrane, industrijskih šećera, prerađevina,  mesom životinja hranjenih hibridnom hranom, junk fuda, alkohola, kofeina, te raznih hemijskih medikamenata koje su mu prepisivani da ozdravi, slabim kretanjem, fizičkom neaktivnošću, svakodnevnim stresom, lošim snom, poremećajima biološkog ritma, sve to ostavlja traga kako na ljudsku psihu tako i na ljudsko telo, odnosno organizam. Ništa od toga se ne dešava preko noći, već upravo time što traje tako godinama, decenijama zapravo, da bi čoveka sačekalo i manifestovalo se kroz razna oboljenja i opšte slabljenje organizma. 

Ali čoveka ne slabi samo ono što unosi u sebe. Čoveka slabi i ono što on govori, što misli, čime se izjeda u sebi, loše misli o drugima, ali i o sebi, loši stavovi, mržnja, jed, zloba, sve ono negativno ima uticaja na njegovo propadanje. Svega od toga je dovoljno malo samo, ali kada se taloži decenijama u čoveku to onda napravi posledice koje ne mogu da se više saniraju same, već moraju lečenjem u bolnicama, uvođenjem posebnih načina ishrane, lekovima sa još jačom hemijom kojima neminovno ubijaš još više svoje telo, dok saniraš trenutne posledice. Jer ljudsko telo nije napravljeno da bude lečeno unosom hemije, nije to mehanička mašina, već unosom zdrave hrane koja organizmu donosi blagodeti, čišćenjem od toksina koje neki režimi ishrane mogu napraviti, ili verskim postom koji ima slične efekte. 

Za savremenog čoveka je najgore od svega da ne razmišlja o onome što radi po automatizmu, a da toga nije ni svestan, da ide linijom manjeg otpora jer mu tako pogoduje, jer upravo je to ono što savremeni način života pravi - udobnost koja stiže za naplatu kasnije, kao rata kredita, jer i krediti su napravljeni upravo zbog toga. 

Uživaj sada, a plati kasnije kad zaboraviš, ali sa takvom kamatom da ti pozli.