Miris detinjstva

Kada sam bio mali (svega 3 ili 4 godine) otac me je vodio posle posla u tašmajdanski park. Tada je još postojao vozić koji je tuda išao. Posle vozića bismo seli na obližnju klupu. Tamo bi otvarao svoju inženjersku kožnu torbu na rame, i vadio termos i sipao mi toplo čokoladno mleko. Mislim da nikada neću zaboraviti miris tog čokoladnog mleka. Jer to nije bio samo miris mleka, to je bio miris bezbrižnog detinjstva.



Коментари

Постави коментар

Popularni članci

Svetlo na kraju tunela

Ko me zna dobro, zna da sam se tokom prošle godine i početkom ove prvi put u životu ozbiljno susreo sa depresijom. O tome se mnogo ne priča u javnosti, te ljude mahom izbegavamo, a ja sam potonuo toliko duboko da sam polako odustajao već i od posla i od sebe i razmišljao o nekoj konačnosti. Svestan sam da će za mnoge to predstavljati iznenađenje, ali su to neke stvari koje ne želite da pokažete drugima, ali ih nesvesno pokazujete. Za mene je to bio najteži period u životu kad a sam počeo da prvi put razmišljam o smrti kao konačnom odmorištu od svega. Savetovali su mi prijatelji i terapeute i lekove i mnogo toga još, i iako si svestan toga da ti nije dobro nemaš ni snage niti vidiš razlog zbog kog bi se lečio, jer nemaš želju za daljim životom. Poslovne zadatke sam završava rutinski, gotovo robotski, ali sam vremenom počeo da ih izbegavam i polako odustajem. Iz nekog pravca na gore koji osećam da nosim u sebi, vatre koju osećam u sebi ceo život, osetio sam kontru svemu tome, nešto što...
Pročitaj više »

Svakome po zasluzi

Ima ljudi koji misle da zaslužuju više, te sebi uskraćuju mnoge stvari koje bi mogle da im umanje njihovo poimanje sebe ili im onemoguće da dođu do onih koje misle da ih zaslužuju. Uskraćuju sebi sve ono što bi inače moglo da im pruži zadovoljstvo, uskraćuju odnose sa drugim ljudima, druženje sa drugima, sve zato što misle da vrede više i time očekuju da im se posveti neko poseban. Tako im prolaze životi u tom stalnom čekanju na onog nekog višeg koji će da ih konačno primeti, da primeti tu svu njihovu neodoljivost, privlačnost, njihovo Ja i sl. Nažalost prolazi im i to što oni smatraju svojim kvalitetima, jer čovek je potrošna roba, troši se vremenom, a ono što je u jednom trenutku delovalo privlačno u drugom ne deluje više tako. Pa i uprkos tome, ti ljudi su ubeđeni da je na njima vreme stalo, da podjednako izgledaju privlačno kao i onda kada su bili na vrhuncu svoje privlačnosti i neodoljivosti. I onda tako pomalo komično nabacuju te svoje kvalitete koji odavno nisu kvaliteti, jer su...
Pročitaj više »

Metamorfoza

Zanimljivo kako muskarci pokazuju svoju gordost kad god se susretnu na ulici sa nepoznatim muskarcem. Cesto se oseca medjusobna nepodnosljivost, odbojnost, rivalstvo, cesto i reze nervozno jedni na druge.. Medjutim, kada ulicom prodje zgodna, izazovna cica, odjednom nestaje sva ta namrgodjenost na njihovim licima, sva ta stroga ozbiljnost kojom pokusavaju da okolini pokazu (i dokazu) svoju muskost, i umesto toga, na njihovim licima se pojavi blazeni osecaj razumevanja. Oni postaju ta divna stvorenja, ozarena svetloscu vantelesnog, sa potpunim razumevanjem za nevolje onog drugoga, i pogledima kao da zele reci: " Da, prijatelju, sve razumem, potpuno saosecam sa tobom, i ja bih isto ..  "
Pročitaj više »