Podji u miru, stići ćeš do ljubavi

Svako od nas se neki put nađe u situaciji koja se čini bezizlazna. Neko ređe, neko češće, ali se svima to u nekom trenutku života desi bar jednom. U tim trenucima breme problema koji nas pritisnu čine da one loše stvari u nama, one kojih se stidimo i kojima ne bismo u drugim situacijama dozvolili da uzmu maha, obuzmu nas i ovladaju nama. Osetimo se slomljeni pod težinom problema koji nam se čine teški kao tonu, kao da nikada iz njih nećemo isplivati. Upravo ta nemogućnost da se nosimo sa tim problemima nas vodi u drugu krajnost, u malodušnost, uskogrudost, koja nam onda smeta da pokušamo da nađemo izlaz iz te situacije i prevaziđemo je. U tim trenucima ljudski duh popusti, ljubav nas napusti, a zamene je sve one stvari koje su joj suprotne - taština, gordost, malodušnost, gnev, osudjivanje i sl. Međutim i u takvim trenucima je važno sačuvati optimizam, i što je još važnije od toga, sačuvati ljubav. A ljubav je jedini lek za svaki problem. Ljubav prema drugima kao i ljubav prema sebi. Ja čvrsto verujem da je jedini put za mir u sebi mir prema drugima. Mir prema neprijateljima, opraštanje, jer držanjem mržnje i zamerki drugima u sebi samo sebi štetimo najviše i vezujemo svoj duh i sebe za loše i negativne stvari koje nas onda izjedaju iznutra. Lako je osuđivati druge i nalaziti im mane, to može da nam se osladi pa da nam postane praksa. Mnogo je teže to ne uraditi, već ih razumeti. Voleo bih kada bih mogao da u tim lošim trenucima budem pametan i setim se ovoga. Nema ništa na ovom svetu vrednije od unutrašnjeg mira, i ničega razornijeg za čoveka od jedi, zavisti i zlobe.