Divlja lepota

Prolazim juče popodne negde oko opštine Novi Beograd (malo sam sišao na zemlju da posetim svoje zemljane), i u prolazu snimim jednu devojku od nekih 30 i kusur leta, lepog izgleda i lepo skockanu, ali kulturno, sa cvikama za sunce, sedi na klupi sa majkom. Kako su mi senzori odma proradili, u prolazu bacim oko na nju, kad shvatih da ona jede jagode. Jede jagode, dok peteljke od jagoda baca direktno ispod sebe, svuda ispod klupe, bez trunke blama. U trenutku mi je nestalo potpuno simpatija prema njenoj lepoti i osetio sam toliku količinu odurnosti da je nestala sva njena ženska lepota u samo jednom trenutku, kao odneta kantom za đubre. Bilo mi je fascinatno ne to što je ljanka, bože moj toga ima i previše, već to kako je u trenutno nestala sva njena ženstvenost i lepota. Nekako mi uz lepotu ne ide takvo ponašanje, a možda sam i ja več suviše omatorio kad pridajem važnosti tim stvarima.. Život na Marsu menja ljude, na načine koje ne možete ni zamisliti..