Čuvate li svoje stare e-mailove?

Sređujući tavan naiđoh na pregršt starih e-mailova. Prašina koja se već na njima skupila, požutele ekektronske pozadine, neki još uvek u folderima a neki samo nabacani, stari po petnaest i kusur godina. Uzeh ih u ruke i dok sam prelistavao stranice inboxa naiđoh na jedan koji datira još iz 2001. godine. Tada se setih da sam emailove pisao i ranije, čuvao sam ih negde po nekim folderima koji su se izgubili u međuvremenu na raznim bekap diskovima koje sam pravio. Zaista, čuvate li vi svoje mejlove? Nekada su ljudi pisali jedni drugima koristeći naliv pero i papir, i ta stara pisma su imala neku vrednost koju je sam papir čuvao, mogao si da se preko rukupisa neke drage osobe setiš nje, njenog karaktera, uzbudjenja dok si prelazio okom preko nevešto pisanih redova, ili pak savršeno oblikovanih slova nečijeg rukopisa na nekom specijalno izabranom papiru.
U elektronskom dobu su nam preostale su samo misli i reči, datumi i subjecti, kao jedini pisani trag koji može da te podseti na neku osobu, trenutak, ili situaciju. U svom inboxu imam sada preko 20.000 mejlova. Ne čuvam ih zbog sebe, jednostavno nemam energije da to sve sredim, niti želje da se time bavim. Oni ostoje arhivirani u vremenu kada su poslati, i samo po neki put poželim da ih pročitam i tako vidim kako sam se osećao u nekom trenutku prošlosti, o čemu sam tada razmišljao i kako se rukovodio stvarima, ili se setim situacija i nekih trenutaka vezanih za njih. I samo u tom kontekstu su mi važni. Sa pojavom raznih društvenih mreža polako se izgubila svrha pisanja mejlova kao vrste dopisivanja. Sve je prešlo u kako si, šta radiš, dobro sam, evo ništa. Koliko danas ljudi se uopšte dopisuje mejlovima, a koliko tek običnim pismima? Komunikacija nam je uglavnom svedena na kratke poruke preko raznih mesindžera, vajbera i sličnih komunikacionih servisa, ili se čujemo sa nekim preko Skajpa, telefona i sl. Koliko ljudi danas uopšte pišu i razmenjuju mejlove, a da to nije vezano za posao? Da li ste od vi jednih od onih koji štampaju mejlove koje želite da sačuvate, ili ih razvrstavate po folderima i nikada ne brišete, ili ih naprosto prepuštate slučaju? Volite li da neki put pročitate nešto iz svoje prošlosti i da se tako podsetite nekih starih vremena, situacija i trenutaka, ili svojih razmišljanja i stavova?