Cena udobnosti

Dugotrajnom opservacijom i osluškivanjem svog tela i eksperimentisanjem sa tuširanjem hladnom, odnosno zimi ledenom vodom, kupanjem u snegu, provođenjem vremena u šorcu napolju na minusu, shvatio sam da se telo vrlo lako adaptira na nisku temperaturu, ako, pazite sada paradoks, na njemu NE POSTOJI parcijalno delova odeće. To znači da se lako možemo adaptirati na nisku temperaturu iako nemamo odeće na sebi, i to čak i LAKŠE nego ako smo oskudno odeveni. Jer odećom mi dajemo osećaj topline sebi, usled čega se telo navikava na to, umesto da se adaptira na spoljašnju temperaturu, ono se adaptira na tu neku dozu koja pruža odeća, pružajući nam osećaj prijatnosti, ali istovremeno tražeći još jače utopljavanje. Utopljavanje nam pruža osećaj prijatnosti koji nas uljuljkava, ali istovremeno i slabi naš odbrambeni mehanizam. Sa druge strane hladnoća nas drži budnijima, skoncetrisanijima, svesnijima sebe i sveta oko nas. 

Drugim rečima odeća nas ne utopljava stvarno. Ona nam samo pruža osećaj udobnosti. A ta udobnost ima svoju cenu toga što nam slabi odbrambenu moć da se odupremo zimi, prirodnim putem. Tako mi utopljavajući sebe zapravo slabimo i svoj prirodni urođeni odbrambeni mehanizam koji nam omogućava normalno funkcionisanje organizma. Sigurno vam se desilo da krenete da kijate i da shvatite da su vam gola leđa. Vaše telo se naviklo na temperaturu koja mu je pružila odeća na vama, a go deo tela koji nije pokriven automatski se hladi i daje osećaj neutopljenosti i alarmira telo koje vas onda nagoni da kijate. Kijanje je znak da ukoliko ne preduzmete nešto po pitanju toga da utoplite i taj deo tela, da ste na putu da se prehladite. Tako mi moramo da budemo uvek dobro utopljeni kako ne bismo rizikovali da se prehladimo, ali i sebi obezbedili tu vrstu prijatnosti u vidi udobnosti. 

Stremljenjem ka većoj udobnosti mi gubimo sve više vezu sa prirodom i survavamo se u liticu našeg sopstvenog komfora, koji za cenu ima slabljenje zdravlja, koje potom pokušavamo da nadomestimo trpanjem u sebe vitamina. Vitamina u izvornom obliku ima najviše u svežem voću i povrću, ali je ono nažalost često zatrovano raznim pesticidima i hibridima, čime sa njim zajedno u sebe unosimo i sve te stvari. Voće i povrće pored toga ume da bude i skupo, a spremanje smor, pa umesto toga pribegavamo znatno praktičnijim rešenjima u vidu gotovih instant vitamina u vidu suplemenata, koji ne mogu biti potpuna zamena ishrani. Vitamini mogu da nas štite donekle od prehlade, ali ako izađemo oskudno odeveni na ulicu mi ćemo se i pored tih vitamina prehladiti jer nam je telo osiromašeno za onaj isti odbrambeni mehanizam koji smo sami sebi oduzeli vremenom, navikavajući sebe na utopljavanje odećom, na udobnosti. 

Tako savremeni način života ne radi za dobro čoveka, već protiv njega, stvarajući od njega roba, potrošačkog roba koji stalno pokušava da dobije upravo ono čime sam potkopava sebe i ono što ima. Tako umesto da decu navikavamo da se adaptiraju još kao mala niske temperature, kako bi im organizam dok se razvija postao jači i otporniji, upravo suprotno, misleći da štitimo utopljavamo i čuvamo od zime, i slabimo im prirodno datu otpornost organizma da se brani.  

 Na slici: Deca u Sibiru koja se polivaju ledenom vodom kako bi ojačala imunitet