Druga strana sveta

Imao sam to zadovoljstvo da danas u poseti manastiru Sveta Petka Izvorska porazgovaram sa njihovom mati Glikerijom koja vodi manastir. Naš razgovor je trajao nešto oko pola sata. Mati Glikerija je od svoje četvrte godine u manastiru, monahinja ceo svoj život. Ne znam da li možete da shvatite kako izgleda kada živite samo u jednoj istini ceo svoj život. U svetu potpune istine, bez sumnji, laži, prevrtljivosti, prevare i svega ono na šta smo mi ljudi u našem svetu navikli. U tih pola sata ja sam saznao o dobročinstvu i ljubavi koliko nisam za ceo svoj život. A pre svega sam shvatio šta znači Božja blagodat, i šta je moć izistinske, prave vere. Sestrinstvo manastira Sveta Petka Izvorska se 24h brine o štićenicima koje naziva decom, ne zbog godina, već zbog nivoa njhovog mentalnog stanja koje je kod nekih na nivou šestogodišnjeg deteta. Pored toga ne zapostavlja svoja svakodnevna Bogosluženja. Ne znam da li shvatate šta znači brinuti se o tako velikom broju osoba ometenih u razvoju, i to sve raditi iz ljubavi, bez trunke besa, nervoze, nerviranja, škgrutanja zuba i sl, vike ili bilo čega lošeg. Brinuti samo o jednoj odrasloj takvoj osobi pa traži angažovanje više osoba i predstavlja ne mali teret, a kamo li o 90 osoba, od kojih je polovina skoro nepokretna, i traži prilično i fizičke snage da se o njima brine, a da pri tom nijedna od njih nema dekubitus (rane koje nastaju od dugotrajnog ležanja). I pored svega toga, monahinje ni trenutka ne gube nadu da brige oko funkcionisanja koje su ih snašle neće biti rešene, nijednog trenutka se ne može nazreti zabrinutost na njihovim licima, i našle su vremena i nama da se posvete kao gostima. Takvu vrstu ljudske topline zaista nije moguće osetiti ja mislim nigde, i ubeđen sam da štićenicima njihovog doma ne bi nigde bilo bolje nego tamo sa njima, sa ljudima kojima je do njih stalo i koji im se potpuno posvećuju bez ikakve nadoknade ili sl.
Ipak, ja dolazim iz spoljnjeg sveta, nošen brigama koje muče nas ostale koji živimo drugačije živote u svetu u kojem važe drugačija pravila nego ona tamo u manastiru. Zabrinut za to kako će da obezbede ugalj koji im je potreban da bi obezbedili grejanje preko zime.
Mati Glikerija i sestrinstvo veruje da će im Sveta Petka pomoći sada, kao što je i mnogo puta do sada, i u mnogo gorim situacijama. Verujem da bi ljudi koji nisu vernici rekli kako je to naivno, praznoverje, besmisleno itd. Verovatno da za njihovu neku istinu i jeste. Međutim morate živeti ceo svoj život u drugim uslovima da biste mogli da što se kaže poimate drugačije. Da se razumemo, ja nikada nisam verovao u čuda tog tipa, po prirodi sam skeptik i više realista, iako verujem u čovekoljublje i Boga, nisam preterano otvoren u verovanja te vrste i više ih pripisujem nekom tradicionalnom folkloru. Međutim zaista neverovatan splet okolnosti, ili slučajnosti ako se tako mogu nazvati, koje su se izdešavale u ovih nekoliko dana od kako smo dogovarali realizaciju pomoći manastiru, i danas baš, iskreno me je naterao da preispitam to. Možda čak i da poverujem da zaista postoji nešto što bi moglo da se pripiše čudotvorstvu Svetitelja, u ovom slučaju Svetoj Petki. Ipak, to me neće zaustaviti u pokušaju da im obezbedimo pomoć u nabavci uglja, jer je to najmanje što možemo i što smo dužni da pokušamo. Možda smo i mi sami deo tog čuda vođeni nevidljivom rukom Svete Petke.