Otrežnjenje dan drugi, vreme sadašnje

Danas mi je nešto bolje pošto sam se juče napio kao svinja. Još uvek mi je mutno u glavi, vrti mi se, ali postajem svesniji sve više sveta oko sebe. Gledam ljude oko sebe koji i dalje uživaju u svom pijanstvu, tek poneki se trezne i nije im lako. Sunce prži i ubija sve pod sobom. Videću da danas možda zasadim jedno drvce, koje će mi sutra pružati hlad. Oni pijani mi se uvek smeju, kažu baš si budala, umesto da ležiš i cepaš pivce, ti po najvećem suncu uzeo da kopaš suvu, tvrdu zemlju na kojoj ništa ne rađa. Dođi ovamo kod nas, batali to. Tamo neki ljudi koji su imali sreću da se otrezne su uzeli da prave neku daščaru od koje se nadaju da će im pružiti hlad. Neki drugi kad su se otrezneli krenuli odmah u kukanjavu, kako im je vruće i kako će izgoreti na suncu. Oni pijani se zabavljaju, pevaju, svađaju oko toga za koga će ko da navija, ko je u pravu, a ko nije, ko je šta povalio, koga će sledeće da opljačkaju. Gledam svet oko sebe i shvatam da pijani nikada nisu imali više razloga za pijanstvo, niti oni trezni da to ostanu i pokušaju da nešto promene. Ali možda to seme koje posadim danas sutra izraste u veliko drvo koje će pružiti hladovinu za sve i za pijane i za trezne. Da svi stanemo pod isto drvo. Možda nam to bude spas od jezive vrućine koja ubija.

Onda shvatih da sam već počeo da pijem.

Uzeh pijuk i nastavih da razbijam tvrdu suvu zemlju. Kada radiš imaš manje vremena da piješ.