Zabluda mudraca

Jedna od češćih ljudskih zabluda je očekivanje pokajanja u odsudnom trenutku onoga na koga pokušavamo da prethodno utičemo svojom mudrošću patronizirajući mu. Primer je sledeći. Uzeo sam roditelja ali vrlo često to može biti i prijatelj ili neko drugi: Roditelj saopštava detetu ono što misli da je za njega jako bitno. Setićeš se jednog dana mojih reči i shvatićeš da sam bio u pravu. 

Setićeš se jednog dana.

Na tome počiva nadanje mudraca u želji da njegova mudrost koju je on izgovarao pre mnogo godina bude shvaćena uz uspomene na njega, a on kupiti zasluge onoga ko bude shvatao taj nauk.

Ovo je tipična bludnost omamljenog mozga zadojenog sa SuperEgom. Nema šanse da se to ikada desi. Mnogo je verovatnije da će taj neko u odsudnom trenutku pomisliti loše o vama i dodatno vas okriviti za to što ste se pravili pametni nego se setiti vaših reči u kajanju što vas nisu poslušali. Tako nešto je moguće u filmovima za decu, bajkama i pripovetkama. U realnom životu se dešavaju suprotne stvari. Da bi se tako nešto desilo potrebno je da se potpuno skrši ljudska ličnost, da izgubi potpuno sve svoje odbrambene mehanizme, a to ne biste želeli onome kome dobro mislite.

Zato ako vam je do nekoga zaista stalo, nemojte nikada računati na tako nešto. Pokušajte sve drugo i molite Boga da taj neko vama blizak nikada ne dođe u tu situaciju u kojoj bi mogao da zažali zbog svojih pređašnjih postupaka.