Ponekad je sigurnost ono što nas privlači više od slobode

Ne volimo slobodu svi podjednako. Sloboda može biti bolna za one koji bi radije da se čvrsto drže sigurnih rukavaca koje život nudi. Neki ljudi se tako zatarabe u sebi, pobegnu od slobode duboko u sebe, u svoj um, u svoj krug ljudi, ne želeći da ni trena više provedu u neprijatnoj slobodi i upoznavanju drugih, nepoznatih ljudi. Pojedini smatraju da su privilegovani i da ne mogu da provode vreme sa onima koje posmatraju ispod sebe, te sebe tako lišavaju svega onoga što bi tražilo da se sa istima mešaju. Da im pripada poseban tretman koji treba da uživaju. Neki se užasavaju pomisli da bi sa nekim trebali nešto svoje da podele, više od onoga što moraju. To doživljavaju kao bolno iskustvo gubitka sebe. Drugi pak se odlučuju da se zatvore u sebe iz prethodnih loših iskustava, tako pokušavajući da umanje bol i sakriju se u sebi. Za sve je zajedničko to da samo u sebi pronalaze mir, ali taj mir nije onaj koji bi čovek trebao da ima tokom života. To je mir starih ljudi, onih koji su se naživeli i nagledali svega, mir kao potraga za konačnim odmorištem.

U ovom slučaju to je mir onih čiji je duh ostareo pre vremena.