O neuspehu (ali od pre godinu dana)

Jedan čovek je na svom profilu podelio neki intervju u kojem priča o tome da je u Srbiji sramota priznati neuspeh. Za mene je to vrlo neobično i novo i ja nemam takav utisak. Ja sam, nemam problem da ga priznam. Smatram da nisam uspeo u svojim poslovnim ciljevima, i da, to me deprimira ali se toga ne stidim. Naprotiv, neuspeh me je naučio mnogo čemu, ali pre svega tome da ne odustajem i da se borim dalje, da razvijam nove ideje, da se bolje prilagođavam situacijama i usvajam druge modele poslovanja. Neuspeh je vrlo korisna stvar, pomaže ti da uočiš greške i izvučeš pouku iz njih. On govori upravo o tome da si imao dovoljno hrabrosti da pokušaš i volje da se u to upustiš. Na stranu to što je u Srbiji neuspeh nešto što je po meni bar tako često ko dobar dan. Zato, nemojte se stideti da priznate neuspeh ni sebi ni drugima, to je deo sve jednog životnog iskustva koje vam može pomoći da mnogo naučite o sebi i tome kako da radite dalje. Nije sramota priznati neuspeh, mnogo je gore ne iskoristiti šansu i pokušati da se nešto uradi ako se već ukaže prilika za to. Sramota je sedeti i kukati i ne činiti ništa da se to promeni.