San u triptihu




Prva epizoda, stara ljubav

 U prvoj epizodi sanjam staru ljubav, pokušavamo da pomognemo nekoj devojci u nevolji, koju kidnapuju. Ja pokušavam da se setim sve vreme zašto smo se i rastali, šta je to bilo pošlo po zlu, šta se desilo poslednji put kada sam je video.. Pokušavam da se setim ali ne mogu. Istovremeno osećam prijatnost njenog prisustva, ponovo smo zajedno, mada više kao prijatelji, ali njeno prisustvo mi prija. Ona je veoma angažovana oko toga da pomogne toj devojci, dok ja pokušavam da zadržim prisebnost i razumnost u afektnoj situaciji, budući da se radi o mafijaškom bosu.


Sledeća epizoda, drahme

 Grčka je rekao bih, sam sam u stranoj državi, uputio sam se negde. Put me navodi na ženu koja bi trebalo da mi bude neki kontakt na mom putu, kao neka vrsta pomoći. Pružam joj neke kovanice u stranoj valuti i molim da mi ih zameni za novac. Ona prebira po njima, žali se što su neke oštećene. Nervira me njena sitničavost oko nebitnih detalja, gledam u one kovanice koje mi služe samo da bih mogao da razmenim novac, gledam i to što su oštećene, kakve veze ima. Na kraju joj nudim drugu manje oštećenu u zamenu i ona pristaje.
Delfini, treća epizoda

Na moru sam, treba da se nađem sa nekim ljudima. Moj otac je tu prisutan, razgovaramo nešto usputno. U tom u toj nekoj vodi nalik moru, ali sasvim bistroj kao bazen, ugledam jato delfina. Gledam ih sa ivice obale, dok oni izleću iz vode. Nemam straha, uskačem u vodu sa njima i pokušavam da ih dodirnem. Dodir ostvaruje osećaj koji sam i pretpostavljao da ima njihova krljušt, sitna i klizava.. Nisam nikada to uradio, niti su me ikada delfini posebno fascinirali ili niti privlačili. Sada sam oduševljen njihovom radošću, kao deca su. Kupam se sa njima, voda je providna i prijatna. Jedan lep san, jedna epizoda.

Коментари

Постави коментар

Popularni članci

Svakome po zasluzi

Ima ljudi koji misle da zaslužuju više, te sebi uskraćuju mnoge stvari koje bi mogle da im umanje njihovo poimanje sebe ili im onemoguće da dođu do onih koje misle da ih zaslužuju. Uskraćuju sebi sve ono što bi inače moglo da im pruži zadovoljstvo, uskraćuju odnose sa drugim ljudima, druženje sa drugima, sve zato što misle da vrede više i time očekuju da im se posveti neko poseban. Tako im prolaze životi u tom stalnom čekanju na onog nekog višeg koji će da ih konačno primeti, da primeti tu svu njihovu neodoljivost, privlačnost, njihovo Ja i sl. Nažalost prolazi im i to što oni smatraju svojim kvalitetima, jer čovek je potrošna roba, troši se vremenom, a ono što je u jednom trenutku delovalo privlačno u drugom ne deluje više tako. Pa i uprkos tome, ti ljudi su ubeđeni da je na njima vreme stalo, da podjednako izgledaju privlačno kao i onda kada su bili na vrhuncu svoje privlačnosti i neodoljivosti. I onda tako pomalo komično nabacuju te svoje kvalitete koji odavno nisu kvaliteti, jer su...
Pročitaj više »

Druga strana sveta

Imao sam to zadovoljstvo da danas u poseti manastiru Sveta Petka Izvorska porazgovaram sa njihovom mati Glikerijom koja vodi manastir. Naš razgovor je trajao nešto oko pola sata. Mati Glikerija je od svoje četvrte godine u manastiru, monahinja ceo svoj život. Ne znam da li možete da shvatite kako izgleda kada živite samo u jednoj istini ceo svoj život. U svetu potpune istine, bez sumnji, laži, prevrtljivosti, prevare i svega ono na šta smo mi ljudi u našem svetu navikli. U tih pola sata ja sam saznao o dobročinstvu i ljubavi koliko nisam za ceo svoj život. A pre svega sam shvatio šta znači Božja blagodat, i šta je moć izistinske, prave vere. Sestrinstvo manastira Sveta Petka Izvorska se 24h brine o štićenicima koje naziva decom, ne zbog godina, već zbog nivoa njhovog mentalnog stanja koje je kod nekih na nivou šestogodišnjeg deteta. Pored toga ne zapostavlja svoja svakodnevna Bogosluženja. Ne znam da li shvatate šta znači brinuti se o tako velikom broju osoba ometenih u razvoju, i to s...
Pročitaj više »

Podseti me sta to bese Ljubav..

Слика
Gledam ovo sve sto se desava oko nas vec decenijama i ono sto nikako ne mogu da razumem sve vreme je zapravo tolika kolicina ljubavi prema jednoj istoj stvari. I Srbi i Albanci zele po svaku cenu Kosovo. I jedni i drugi ga vole, bore se za njega, ginu, trose svoje zivote, za jednu jedinu rec. I kad kazem rec, zaista mislim bas na rec, jer da je u pitanju ljubav prema zemlji, da li bi ona izledala ovako kako izgleda? Toliko Ljubavi na jednom mestu i prema istom mestu, a to mesto nikad gore nije izgledalo.. Ako se tako voli zemlja kako tek izgleda kada se mrzi?? Da li je neko bio dole i video kolika je to beda? I koliko tamo zapravo nicega nema? Ok, reci cete verovatno, jeste ali dole su manastiri, dole su nase tekovine kulture, dole su spomenici..Ma nije nego. Kada ste poslednji put posetili neki manastir u blizini Beograda? Koliko manastira ima u Srbiji? Koliko crkava? Koji se manastiri nalaze u Šidu, koji je u Srbiji? Koliko? Ne znate..jer je to nase, sto bi se onda i posecivalo,...
Pročitaj više »