Ljubav, actually.

Mislim da sam upravo otkrio jednu stvar za koju sam dugo verovao da je sasvim drugačija. Naime, bio sam ubeđen do sada da je svakom čoveku potrebna ljubav, da ga neko voli ili slično. Međutim, sada mislim da to nije tako. Nije u pitanju potreba za primanjem ljubavi, već potreba za davanjem. Svakom čoveku je potrebno da ima nekoga kome može da tu ljubav podeli. Nije bitno ko je taj neko, da li je to dete, devojka, bračni partner, prijatelj, brat, roditelj, nije bitno čak ni da je to uopšte osoba, to može da bude i pas ili mačka, miš, čak i biljka..ali je bitno da ima mogućnost da svoju ljubav podeli sa nekim i da je iskaže. I kroz to on formira odnos sa tim nekim drugim živim bićem.. I to je osnov svega.. ne primanje ljubavi, već deljenje, iskazivanje. Nemati nikoga značilo bi da nemaš mogućnost da sebe doživiš kao ljudsko biće i da samim tim nemaš potvrdu svog postojanja.