Life is life, but not as it seems to be.

Tuzno je to sto mi, ljudi, naizgled razumna, svesna i delimicno inteligentna ljudska bica valorizujemo zivote drugih bica na osnovu njegove kolicine, velicine i izgleda ali i ukusa. Sto je nesto manje to je nebitnije, ga je vise to je beznacajnija vrednost jedinke, sto je primerak ruzniji to ga je lakse ubiti. Za kraj ostavljamo dimenziju ukusa. Ukoliko je nesto ukusnije utoliko je pozeljnije da bude ubijeno i pojedeno.

Verujem da se neki od vas uzasavaju komparacije steneta psa ili umiljatog macenceta sa piletom ili kokoskom koja je toliko ukusna, pogotovu jos kad je res pecena i sa krompiricima okolo, ali koja je razlika izmedju psa, macke, pileta, praseta? U jestivosti? Ili uzgajivacnicama zivine za klanje? Ili u tome sto nismo navikli da negujemo pilice kao kucne ljubimce a da uzgajamo male macice za trpezu? Koja je razlika?

Verovatno bi se tek zgrozili od same pomisli izjednacavanja ljudskog zivota sa zivotinjskim ali bih zeleo da vas pitam, koja je razlika? Ako uzmemo u obzir da je covek destruktivno bice, da unistava svet oko sebe umesto da ga neguje i gradi, ako ubija i iskorenjuje sopstvenu vrstu, da se jos gore odnosi prema vrstama koje ne moze da svrsta u svoju, zasto bi on bio drugacije tretiran od neke druge vrste? Zasto je covek vredniji od jednog psa, lava, slona, poljskog misa, gliste ili musice? Ili i medju tim vrstama ima neke razlike? Kakve?

Ako bi coveka gledali kroz prizmu njegove unutrasnjosti sa svim krvnim sudovima i organima, kakve razlike bi nasli izmedju jedinki? Sta bi upucivali na razliku izmedju njega i kisne gliste? Velicina? Nije problem, ima i velikih glista i malih ljudi. Skeleton? Da, pravo na razliku postoji.
Medjutim ga koristi zakon jaceg. Zakon jaceg je najstariji zakon koji ce uvek vladati i svaka etika ce biti uskladjena sa zakonom jaceg. A odakle dolazi zakong jaceg? Od nagona za prezivljavanjem, jer je nagon za prezivljavanjem najjaci ljudski nagon. I prezivece jaci.
I tako jaci ima i pravo da donosi zakone kao i da donosi nove, da uredjuje zivot i njegovo shvatanje shodno njegovim zeljama i potrebama. Tu dolazimo zapravo do toga da je snaga, moc, ono sto je srz coveka. Covek moze ako hoce, i nece ako ne zeli. I tu prestaje sva logika i etika i humanost i ostale ljudske brljotine, jer covek NECE. On ne zeli da zivi u harmoniji sa svetom oko sebe, on zeli da vlada da istice svoja pravila kao zakon jaceg. I ne samo to, on zeli da vlada i svojom vrstom, i svim ostalim vrstama, i dace im samo onoliko na vrednosti koliko misli da nece ugroziti njegovu vladavinu. Dakle to sto u nama postoji taj odnos prema drugim bicima je zapravo plod ne naseg sistema vrednosti vec onog usvojenog kojim mi samo slepo koracamo, a moramo, jer nam je tako odredjeno. I ko god pokusa da mu se suprotstavi, on se suprotstavlja vladavini svoje vrste, i zakonu jaceg. Ne mozes pobediti sistem, ti si deo njega i njegovog mehanizma.
To je Matrix, to je ono sto jedinku nipodastava i cini je beznacajnom, utolikoj meri koliko i zivot jedne gliste.
Dakle, pravilnije je receno mi ne zelimo da menjamo sisteme vrednovanja zivota.
Ni svog ni tudjeg, jer je zivot, koliko god neprocenjiv bio za jedinku koja ga zivi, sasvim beznacajan za vrstu.