Montevideo
Bog te video.
Ali nije video Bioskop Kolosej u TC Usce. Nije video ni 2 saltera za karte na kojem se iste prodaju i ogroman red, koji bi bilo dobro da ima formu istog, medjutim po srpskoj prilici to je vise licilo na hordu ljudi, za sta glavni problem ne pociva na njima, vec na organizatorima. Ako je vlasnik bioskopa vec zeleo da oponasa evropski standard po pitanju scenografije i kulisa, pultova za prodaju kokica kojih je bilo 2 puta vise nego onih za prodaju karata, mogao je malo da posveti paznju i svojim posetiocima kako bi im ceo ugodjaj bio prijatniji.
Kada uspete da dodjete na red i uzmete karte, onda vas doceka drugo neprijatno iznenadjenje.
Nadjete se u ogromnoj guzvi na samom ulazu, gde stojite ukopani zajedno sa kokicama ili cime vec bez ikakve informacije o tome zasto cekate, i cemu to. Nikakve ogradice nema ni za same redove, pa to sve lici vise na ogroman tor u kojem ste se nasli, i gde ste sada osudjeni na milost i nemilost bioskopskog organizatora. Cupkanje i nezadovoljno mrmljanje zbunjenih ljudi samo pojacava svest o tome da je ovo ipak Srbija, koja je u mnogome daleko od Evropskih standarda.
Nije dovoljno samo nabudzuti opremu i lepo urediti prostor, potrebno je i uslugu dovesti na visi nivo, sto nasi ljudi nikako ne mogu da shvate. Gledam na sat i vidim da je 9, dakle vreme kada bi projekcija vec trebalo da pocne. Da li oni misle da ljudi treba da trce do svojih sedesta kada podignu rampu ili da li uopste misle?
Da sam bio sam, napustio bih celu gungulu i ne bih vise ni dolazio, ali je problem i sto mnogo ljudi ni ne zna za bolje. Ni ne shvata da su oni kupovinom karte platili uslugu ne samo gledanja filma vec i toga da se neko prema njima odnosi sa postovanjem. U trenutku sam pomislio kako da sve te kokice koje drzim u ruci prospem na pod i tako izrazim svoj protest, ili gadjam njima organizatore, kako bi im skrenuo paznju da se ne osecam prijatno u situaciji u kojoj sam se nasao, i da urade nesto po tom pitanju da to promene.
Onda sam shvatio da se neki ljudi probijaju kroz guzvu i tako prolaze. Pa da, to je vec vise srpski. Krenuo sam i sam, i kad smo dosli do samog ulaza, na pitanje da li idem u neku od sala, rekao sam da, naravno, idem prijatelju sigurno, jer sam kupio kartu, a ti vidi sta ces.
Ulazimo i sedamo, i ceka nas nova neprijatnost. Dok sedimo i buljimo u prazno platno promicu ko zna kakve reklame, koje se ponavljaju u nedogled. Opet razmisljam, ok, treba im malo vremena. Onda sledi tek zaprepascenje. Pred nama se pojavljuje trejler za sjajni presvetli srpski film svih vremena o vremenu Vukovarskih ratova 91. klanje, psovanje i odsecanje glave i usiju. Pored mene sedi porodica sa malom koja pita tatu, a zasto ovog ciku hoce da seku. Dete je doslo da pogleda film koji je po svemu kasnije vidjenom namenjen i mladjoj populaciji. Covece, zar ovde bre niko nema mozga???
O zvucnim efektima koji paraju bubne opne najave filmova, sa krajnim neukusom da ne govorim.
Konacno film pocinje, i odjednom, vi vidite jedan sasvim drugaciji milje, kako po samoj radnji filma, tako i po jednom vremenu koje je nekada bilo, kada su stvari izgledale sasvim drugacije nego danas. Vidite i ideju jednog coveka, reditelja, koja se konacno izvukla iz nasih cemernih ogavnih filmova dreke, nasilja, vike, agresije i kriminala, i onih milion puta vidjenih saljivopokusajnoduhovitih izvala kojima se pokusava skrenuti paznja sa radnje koje fakticki ni nema. Vidite da postoje i ljudi koji drugacije razmisljaju i da nije sve tako crno, kao sto realno jeste.
Film zasluzuje svaku pohvalu, kako po pitanju radnje, oslikavanja likova, glumacke postave, tako i scenografije, kostimografije i same kamere koja me je ovog puta iskreno odusevila i koja unosi nove momente u domacu kinematografiju. Obilje scena i radnji koje izazivaju u vama iskrene emocije, sazivljavanje sa likovima i sve to upakovano u jednu majstorski realizovanu pricu, zaista ostavlja lep osecaj gledanja ovakvog filma.
A onda, opet, vracanje u surovu stvarnost. U pokusaju da pronadjem toalet po zavrsetku projekcije sa zaprepascenjem shvatam da su svi toaleti (nazvani wc) zakljucani, i sa nevericom shvatam da je ceo TC Usce samo jedan veliki paravan, vesto zakamuflirano srpsko sranje.
Kada sam se pozalio na to coveku iz obezbedjenja zgrade, dobio sam ladan tus koji me je potpuno osvestio.
Covek nije hteo da cuje da toaleti ne rade, dovodeci me u sumnju da li je ludilo zarazno? Na kraju, posto sam mu 3 puta ponovio da ne rade mi muski ni zenski, alias, za dame i gospodu, lik rece pa radi onaj za invalide??? :)))
Na povratku kuci, pojavljuje se novi problem, jer taksiste koji toliko kukaju kako nemaju dovoljno posla ne mozes da dobijes, jer je pao sneg. :DD Mislim se, boze, pa zasto ne otvore jos jednu liniju i tako prihvate vise posla kad im vec treba, ali onda shvatim.. da brale, ovo je Srbija, ovde se bog moli da posao ne nadjes, ili ako ga i bude da ga ne bude bas previse, jer onda ne bi mogao da kukas, a to je ipak lepse nego nesto uraditi na tome da se stvari promene.
Nasa svest nam ne dozvoljava da razmisljamo drugacije, ima svoje domete, a ti dometi su vecinom mali, ograniceni i to je ono sto je glavni problem ovog drustva.
Ali nije video Bioskop Kolosej u TC Usce. Nije video ni 2 saltera za karte na kojem se iste prodaju i ogroman red, koji bi bilo dobro da ima formu istog, medjutim po srpskoj prilici to je vise licilo na hordu ljudi, za sta glavni problem ne pociva na njima, vec na organizatorima. Ako je vlasnik bioskopa vec zeleo da oponasa evropski standard po pitanju scenografije i kulisa, pultova za prodaju kokica kojih je bilo 2 puta vise nego onih za prodaju karata, mogao je malo da posveti paznju i svojim posetiocima kako bi im ceo ugodjaj bio prijatniji.
Kada uspete da dodjete na red i uzmete karte, onda vas doceka drugo neprijatno iznenadjenje.
Nadjete se u ogromnoj guzvi na samom ulazu, gde stojite ukopani zajedno sa kokicama ili cime vec bez ikakve informacije o tome zasto cekate, i cemu to. Nikakve ogradice nema ni za same redove, pa to sve lici vise na ogroman tor u kojem ste se nasli, i gde ste sada osudjeni na milost i nemilost bioskopskog organizatora. Cupkanje i nezadovoljno mrmljanje zbunjenih ljudi samo pojacava svest o tome da je ovo ipak Srbija, koja je u mnogome daleko od Evropskih standarda.
Nije dovoljno samo nabudzuti opremu i lepo urediti prostor, potrebno je i uslugu dovesti na visi nivo, sto nasi ljudi nikako ne mogu da shvate. Gledam na sat i vidim da je 9, dakle vreme kada bi projekcija vec trebalo da pocne. Da li oni misle da ljudi treba da trce do svojih sedesta kada podignu rampu ili da li uopste misle?
Da sam bio sam, napustio bih celu gungulu i ne bih vise ni dolazio, ali je problem i sto mnogo ljudi ni ne zna za bolje. Ni ne shvata da su oni kupovinom karte platili uslugu ne samo gledanja filma vec i toga da se neko prema njima odnosi sa postovanjem. U trenutku sam pomislio kako da sve te kokice koje drzim u ruci prospem na pod i tako izrazim svoj protest, ili gadjam njima organizatore, kako bi im skrenuo paznju da se ne osecam prijatno u situaciji u kojoj sam se nasao, i da urade nesto po tom pitanju da to promene.
Onda sam shvatio da se neki ljudi probijaju kroz guzvu i tako prolaze. Pa da, to je vec vise srpski. Krenuo sam i sam, i kad smo dosli do samog ulaza, na pitanje da li idem u neku od sala, rekao sam da, naravno, idem prijatelju sigurno, jer sam kupio kartu, a ti vidi sta ces.
Ulazimo i sedamo, i ceka nas nova neprijatnost. Dok sedimo i buljimo u prazno platno promicu ko zna kakve reklame, koje se ponavljaju u nedogled. Opet razmisljam, ok, treba im malo vremena. Onda sledi tek zaprepascenje. Pred nama se pojavljuje trejler za sjajni presvetli srpski film svih vremena o vremenu Vukovarskih ratova 91. klanje, psovanje i odsecanje glave i usiju. Pored mene sedi porodica sa malom koja pita tatu, a zasto ovog ciku hoce da seku. Dete je doslo da pogleda film koji je po svemu kasnije vidjenom namenjen i mladjoj populaciji. Covece, zar ovde bre niko nema mozga???
O zvucnim efektima koji paraju bubne opne najave filmova, sa krajnim neukusom da ne govorim.
Konacno film pocinje, i odjednom, vi vidite jedan sasvim drugaciji milje, kako po samoj radnji filma, tako i po jednom vremenu koje je nekada bilo, kada su stvari izgledale sasvim drugacije nego danas. Vidite i ideju jednog coveka, reditelja, koja se konacno izvukla iz nasih cemernih ogavnih filmova dreke, nasilja, vike, agresije i kriminala, i onih milion puta vidjenih saljivopokusajnoduhovitih izvala kojima se pokusava skrenuti paznja sa radnje koje fakticki ni nema. Vidite da postoje i ljudi koji drugacije razmisljaju i da nije sve tako crno, kao sto realno jeste.
Film zasluzuje svaku pohvalu, kako po pitanju radnje, oslikavanja likova, glumacke postave, tako i scenografije, kostimografije i same kamere koja me je ovog puta iskreno odusevila i koja unosi nove momente u domacu kinematografiju. Obilje scena i radnji koje izazivaju u vama iskrene emocije, sazivljavanje sa likovima i sve to upakovano u jednu majstorski realizovanu pricu, zaista ostavlja lep osecaj gledanja ovakvog filma.
A onda, opet, vracanje u surovu stvarnost. U pokusaju da pronadjem toalet po zavrsetku projekcije sa zaprepascenjem shvatam da su svi toaleti (nazvani wc) zakljucani, i sa nevericom shvatam da je ceo TC Usce samo jedan veliki paravan, vesto zakamuflirano srpsko sranje.
Kada sam se pozalio na to coveku iz obezbedjenja zgrade, dobio sam ladan tus koji me je potpuno osvestio.
Covek nije hteo da cuje da toaleti ne rade, dovodeci me u sumnju da li je ludilo zarazno? Na kraju, posto sam mu 3 puta ponovio da ne rade mi muski ni zenski, alias, za dame i gospodu, lik rece pa radi onaj za invalide??? :)))
Na povratku kuci, pojavljuje se novi problem, jer taksiste koji toliko kukaju kako nemaju dovoljno posla ne mozes da dobijes, jer je pao sneg. :DD Mislim se, boze, pa zasto ne otvore jos jednu liniju i tako prihvate vise posla kad im vec treba, ali onda shvatim.. da brale, ovo je Srbija, ovde se bog moli da posao ne nadjes, ili ako ga i bude da ga ne bude bas previse, jer onda ne bi mogao da kukas, a to je ipak lepse nego nesto uraditi na tome da se stvari promene.
Nasa svest nam ne dozvoljava da razmisljamo drugacije, ima svoje domete, a ti dometi su vecinom mali, ograniceni i to je ono sto je glavni problem ovog drustva.
Коментари
Zao mi je zbog tvog utiska, ali jos vise mi je zao zbog ljudi koji su toliko oguglali da im ni losa organizacija ne smeta, prosto, to je kao paket aranzman "Ovo je Srbija", trazili ste gledajte.I tako, prici nikad kraja ...
Ja se drzim DS i za 3D i za druge projekcije, ali samo sala 1 i 2 cini mi se, velike, lepe, i nista ne fali ... Jednom sam bila u Uscu u bioskopu i nikad vise!