VISIONS

A zapravo, to su pogledi na svet, prizme kroz koje posmatramo svet oko sebe. To su umiksani svi oni osecaji koje imamo u nekom trenutku, stavovi, dosadasnja iskustva, nadanja, ocekivanja, sistem razmisljanja. 

To je ono kako reagujemo ne stizuci da sagledamo citavu situaciju iz nekog drugog ugla. Ili.. ne zeleci, ograniceni svojim razmisljanjem ne mozemo da je sagledamo drugacije nego onako kako jesmo, oslanjajuci se na svoje potvrde, i pokusavajuci da od drugih iznudimo opravdanje za iste.. Sa pitanjima u stilu: u pravu sam zar ne, to je tako, to je normalno tako zar ne? Svi bi uradili tako.

A sta znaci svi? ko su svi? vecina? da li je vecina merodavna? ili je to zapravo mediokritet samo..? Da li je odobravanje nekog postupka validacija tog istog cina? Njegova valorizacija? 

I cesto tada pomislimo na kratko kako je sigurno da smo u pravu, jer moramo da razmisljamo tako, da ne bi unistili to malo sigurnosti koje smo stekli.. Jer.. sumnjati u svoje postupke je isto sto i sumnjati u sopstveno postojanje.. Zato i ne razmisljamo puno, samo malkice, i nastavljamo dalje.. 

Medjutim.. nacin kako reagujemo na stvari i dogadjaje je zapravo totalno jedinstven.. nije standardizovan jer je to ne moguce da bude. Mi smo svi samo uhvaceni u zamku naseg sopstvenog uma. Pokusavamo da izgradimo neke oslonce i pravila o koja bi se mogli osloniti, ali to je sve zapravo samo koketiranje sa sopstvenim umom. Svako od nas je potpuno razlicit sklop licnosti, zelja, pogleda, stavova, iskustava..Ne postoji zapravo nikakav standard, niti obrazac, niti oslonac kako cesto mi dozivljavamo misljenje okoline, trudeci se da ga ispostujemo, po kojem bi mogli da donosimo sud o nekim stvarima. Izuzev naseg sopstvenog suda.

Zapravo.. svi se mi vrtimo u zacaranom krugu praveci jedni drugima smicalice koje onaj drugi mora da zadovolji da bi presao u drugi nivo.. igrice..

 I ne, to nije my second life, to je my Real life 3D game