St@nje

Primetio sam da svako, odnosno ne bas svako ali skoro svako jutro kada se probudim, probudim se u odredjenom stanju, ne sranju kako neki misle, nego stanju. Tako sam se ovog jutra probudio u stanju davne glazbe.

Bilo je rano jutro tada kad je napustio sve
culo se samo kako ptice pevaju... onda je stajao jos dugo sa druge strane ulice pustio suze da se same slijevaju...

U tom stanju neki put mogu da ostanem i ceo dan kako pod utiskom zivog sna tako i pod utiskom jutarnje atmosfere. A budjenje pod ogromnim svetlim prozorom roditeljske mi kuce sigurno je osecaj koji se ne moze lako pomesati. Brine me samo jacina tog osecaja iako jedva cekam da napustim staro ognjiste na koje sam primoran buduci da mi je prsla varijanta prelaska u drugu gajbu. U toj maloj sobici moga detinjstva proveo sam najupecatljivije dogadjaje, prve ljubavi, prva prijateljstva, prvi sex, lazem, prvi sex nije bio kod mene nego kod nje, brojne svadje sa kevom brojne probleme i puno puno razmisljanja... Kako god Marko drzi se teme, stanja su tema ove price ne pubertetski problemi sa bubuljcama i prva iskustva sa drogama...
Dakle stanja.

>>ja bi mogo da mogu
ja bi znao da znam>>

Neki ljudi pominju stanje Znj kao presudno stanje..

ko mnogo puta do sada
on sanja
kako beskrajno pada

ali ja ga vidim samo kao prelazno tacno na prelazu iz jednog u drugo, to je stanje letargije
prema sebi i svemu oko sebe. Mrzim to stanje. Ja sam sada u stanju totalne kreacije.
Kreiram svoj zivot