sto sam stariji, to te vise razumem

Nista nije slucajno u zivotu pa ni ova reklama na kojoj tip trci ispred sebe koju sam sasvim slucajno okacio ni sam do ovog trenutka ne shvatajuci zasto..
Sada shvatam da tako i ja trcim ispred svojih godina, koje polako pocinju da me prestizu.
Frka, naravno, frka mi je, svake godine se srazmerno smanjuje left > {over} godina koje su predamnom i godina ispred mene.
Zbogom tridesete, rado cu vas se setiti kad budem u zrelim cetrdesetim.. kako to tek ozbiljno zvuci.. ali, da li sam to stvarno ja?
da li ce ostariti samnom i onaj mali decak koji cuci u svima nama, cekajuci svoju priliku, da ugrabi koju pohvalu, nahrani sujetu, ugrabi parce slave, osvoji svet? ili ce on nastaviti da se bezbrizno veseli lepom danu, nepoznatom i nesavrsenom, smeje glupostima i smislja nove, i redizajnira stare stvarnosti?
stalno mi je u mislima jedna pesma od Borhesa, koju mi je jednom prilikom procitao otac, puna patetike, ali u sebi izrazava ceo besmisao prolaznosti:

: kada bih ponovo ziveo svoj zivot:..

i koja se zavrsava sa jednom teskom vrlo teskom recenicom

".....ali imam 80 godina i znam da umirem..."


a ja bih samo dodao:

sto sam stariji, to te vise razumem