Opservatorium

Primećujem da vlada neko pogrešno uverenje da muka drugoga samo može da optereti nekoga, ko je već preopterećen svojim problemima, te je zato lakše ne opterećivati se mukama drugih i okretati glavu u stranu. Čineći nešto da nekome drugome olakšamo muku mi dobijamo svoju svrhu, rasterećujemo se kroz osećaj kojim smo svesni da radimo nešto što će možda nekome učiniti da njegova muka biti manja. I to je ljubav koju sami na taj način stvaramo i dajemo.  Tako zapravo dajući sebe drugima mi ne gubimo deo sebe, niti sebe opterećujemo, već dobijamo nešto dobro što nam može koristiti da izlečimo sami u sebi ono što nas muči. Pomažući drugima mi zapravo nesvesno pomažemo sebi. Ima li šta bolje da izleči malodušnost koja nesvesno okupira ljudski duh i koji pod njegovim teretom popusti i sklizne u bezvoljnost i predaju, od osećaja ljubavi? Ima li šta što može da bolje potkrepi snagu i volju za životom od ljubavi prema drugome? Dajući sebe drugome mi pružamo ljubav, a pružanje ljubavi leči i ...

Imao sam to zadovoljstvo da danas u poseti manastiru Sveta Petka Izvorska porazgovaram sa njihovom mati Glikerijom koja vodi manastir. Naš razgovor je trajao nešto oko pola sata. Mati Glikerija je od svoje četvrte godine u manastiru, monahinja ceo svoj život. Ne znam da li možete da shvatite kako izgleda kada živite samo u jednoj istini ceo svoj život. U svetu potpune istine, bez sumnji, laži, prevrtljivosti, prevare i svega ono na šta smo mi ljudi u našem svetu navikli. U tih pola sata ja sam saznao o dobročinstvu i ljubavi koliko nisam za ceo svoj život. A pre svega sam shvatio šta znači Božja blagodat, i šta je moć izistinske, prave vere. Sestrinstvo manastira Sveta Petka Izvorska se 24h brine o štićenicima koje naziva decom, ne zbog godina, već zbog nivoa njhovog mentalnog stanja koje je kod nekih na nivou šestogodišnjeg deteta. Pored toga ne zapostavlja svoja svakodnevna Bogosluženja. Ne znam da li shvatate šta znači brinuti se o tako velikom broju osoba ometenih u razvoju, i to s...

Rekao bih da postoje 4 tipa ljudi po tome kako hendluju situacije: Prvi su oni koji ni o čemu ne razmišljaju, upuštaju se u životne pustolovine bez ikakvog opreza, pomalo i ishitreno ili nepromišljeno, nadajući se da će se sve rešiti nekako samo od sebe. I za neko divno čudo u većini slučajeva stvari se zaista rešavaju nekako. Drugi su oni koji vole da pažljivo predvide svaku situaciju unapred, oprezni na svakom koraku, vole da drže kontrolu u svojim rukama, nad svakom situacijom i po svaku cenu znaju uvek na čemu su i čemu mogu da se nadaju ali sa što većom sigurnošću, često proračunati, ne obavezno u negativnom kontekstu. Treći, uvek brinu o svemu previše. Teško se odlučuju na neke poteze u životu od brige oko eventualnog neuspeha, nesigurni su, plaše se neuspeha i u svemu nalaze samo brige i potencijalne opasnosti zbog kojih nešto ne bi moglo da se uradi, po prirodi su nepoverljivi i teško se poveravaju strahujući da bi mogli da ostanu bez nekog dela sebe u tome. Četvrti tip...

Kako smo kao ljudi samo privremeni i trenutni, a kako se ponašamo kao da nam svaki trenutak traje večno. A u svakom momentu može da nas snađe smrt i prekine sve, obesmisli sve planove, osećanja, odnose, želje ljubavi i nadanja. Tek tako samo klik i nestaneš kao da nikada nisi ni postojao. Neki ne stignu ni da se oproste od dragih ljudi, stradaju tako u momentu i iza sebe ostave ožalošćene porodice, rodbinu i prijatelje. Ostanu neke uspomene na tebe u srcima najbližih ali i one neminovno vremenom polako izblede i ti kao da nikada nisi ni postojao. I tako nestaju cele generacije ljudi i svi njihovi odnosi, problemi, pravila, vrednosti, uspomene sve ono što se čini u životu važnim. A toliko je danas nasilnih iznenadnih smrti, smrti od teških bolesti, saobraćajnih nesreća, nesrećnih slučajeva da je srećan onaj koji danas doživi da umre prirodnom smrću od starosti. Kada tako pogledamo malo stvari shvatimo koliko su zapravo nebitni problemi sa kojima se nosimo, stvari koje nam smetaju i ko...

Jedna od većih obmana savremenog doba su banke koje su uspele da ubede ljude da oni misle kako imaju svoje tekuće račune kod njih na kojima fizički stoji njihov novac naslagan uredno na gomilice i samo čeka da bude isplaćen. U realnom svetu tako nešto ne postoji. Postoje samo cifre na tekućim računima, odnosno u programerskom žargonu rečeno na ID-jevima korisnika. Svaki korisnik ima svoj ID za koji se vezuje cifra koja označava iznos sredstava sa kojima on raspolaže. Sve pare u smislu novčanica banka drži u gomilama i koje koristi za različite svoje potrebe, i samo isplaćuje korisnicima po njihovim potražnjama u skladu sa njihovim mogućnostima. Ali da se osvrnemo više na taj fenomen gde ljudi misle da poseduju fizički novac koji im je na raspolaganju na računu. Kako sam upravo to pomenuo, oni ga ne poseduju. Oni poseduju određene skupine cifara koji označavaju novčane jedinice. Tako savremeni čovek raspolaže ciframa umesto parama, dok u svojoj glavi ima osećaj da raspolaže novcem...