Opservatorium

Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na momenat kada otvore oči ujutru i ustanu iz kreveta. To je jedna od rutinskih stvari koje obavljamo što bi rekli po defaultu. Neko malo teže, neko lakše, nekome treba više vremena da se rasani, nekome manje. U svakom slučaju niko ne razmišlja o tome da postoji nešto u nama što nas na to pokreće, što čini da o tome ne razmišljamo, jer funkcioniše samo po sebi. To je naš unutrašnji pokretač zadužen za to, ono što nas dalje vodi da obavljamo sve ostale radnje, i dalje ostvarujemo sve ostale ciljeve ili radne zadatke tokom dana. Ipak, postoje stanja, kada taj unutrašnji pokretač oboli. Kada on ne radi kao što inače radi. To se nikada ne dešava preko noći, on se umara lagano kao bolest koja se uvlači ispod pokrivača obolelog i zahvata ga tako da ovaj to ni ne primećuje, sve dok ga ne pokrije celog i uhvati u svoju mrežu, a zatim je stegne i smoždi ga. To je upravo ono što radi depresija. Kod depresije se čoveku umori unutrašnji pokretač, izgubi snagu i vo...