Opservatorium

Koliko stvari čovek kod sebe ni ne primećuje, a da to mahinalno radi, ponavljajući stalno jedne iste obrasce ponašanja i razmišljanja. U stanju smo da tako lako u sebi donosimo sud o drugima, osuđujemo po svojim kriterijumima druge ne za velike stvari, za obične sitnice, propuštajući ih kroz svoje filtere nekih kriterijuma. I onda staneš u nekom trenutku i shvatiš pa čekaj, ja sve vreme osuđujem tako ljude u sebi ovoga zbog onoga što je rekao, učinio, načina kako misli, načina kako rezonuje, šta voli, šta ne voli.. sve vreme živiš zapravo u nekom suđenju drugima. Sudiš ti i sebi, ali sebe ne vidiš u tako lošem svetlu kao što možeš da vidiš druge. Ili da bar misliš da možeš da ih vidiš, jer to što vidimo nije uvek ono što je cela slika. Mi vidimo samo fragmente ponašanja drugih ljudi u odnosu prema nama

Zašto lažemo kada nismo u situaciji da nešto uradimo što neko od nas zatraži? Zašto mislimo da ćemo time što slažemo da nešto dobijemo, kada šta god rekli zapravo ne umanjujemo to što to nećemo stvarno uraditi? Mislim, da se razumemo, i ja sam to radim, uvek misleći da je važan razlog koji nađem, koji treba da naiđe na razumevanje, a zapravo je to samo moja zabluda, i obmana u koju sam uvlačim sebe. Treba biti iskren, čak i onda kada mislimo da bi se onaj drugi zbog toga moga o naljutiti ili uvrediti, jer lažući druge zapravo lažemo sebe, I stvaramo svet oko sebe zasnovan na iluzijama. Niti smo mi tako važni drugima kao što mislimo, niti će oni verovati u ono što im smislimo kao izgovor onoliko koliko mislimo da hoće. Pa zašto to onda uopšte uporno radimo? Zato što nismo svesni toga, nemamo pravu sliku stvari, jer smo sebe obmanuli i samo razvijamo sistem samoobmanjivanja. (http://www.thisiscolossal.com/2015/05/double-exposure-animals-andreas-lie/ )

Jednog dana se tako probudiš i shvatiš da tvoj problem nije u vezi čoveka koji ti se zamerio pre neki dan na Fejsbuku, nije s tvojim prijateljem sa kojim si se posvađao, nije sa roditeljima koji su odustali od tebe, ni sa vozačem autobusa koji ti je otišao ispred nosa, nije sa poslodavcem koji ti je dao otkaz, ni sa ženom koja ti nije odgovorila na tvoja osećanja, niti sa detetom koje ti je umazalo odelo sladoledom, nije sa tvojom prehladom ili sa Vip Mobile koji ti je produž io ugovor uprkos tome što si im rekao da to ne želiš. Tvoj problem, ono protiv čega se boriš nije svet oko tebe već si to ti sam, i jedini način da to sve prevaziđeš i da pobediš jeste da radiš na sebi, na tome da sebe menjaš i da taj rad na sebi bude postepen i progresivan, svakoga dana po malo do kraja života. ― by Chirag Tulsiani (prevedeno i malo prilagođeno by me

Danas ću govoriti o prioritetima. Šta su prioriteti? Svako od nas se tokom nekih perioda života susretao sa različitim stvarima koje su od njega zahtevale da napravi neku prioritizaciju. Prioritizovanje stvari nam omogućava da one važnije istaknemo u prvi plan, da im damo više na značaju, dok one manje važne guramo u drugi plan, dajuci im manje pažnje i manje značaja, ili ih pak žrtvujemo zarad onih prvih. Postavljanje pravih priroteta u životu znači da smo svesni kakve izbore pravimo i da smo svesni da je potrebno da ih prilagođavamo sebi. Zato treba da dobro razmislimo čemu ćemo davati prioritet u životu, kako ne bismo pogodili cilj, a promašili sve ostalo. Najčešće ljudi na prvo mesto stavljaju neke lične ciljeve kao što su karijera, posao, prijatelji, rodbina itd. Nemojte zaboraviti da živite svoj život, ne nečiji drugi. Nikome ne dugujete svoje vreme, jer je ono predragoceno, nanadoknadivo. Gledajte kako ćete ga i kome davati. Pravilno prioritizovanje vam pomaže da u fokus...