Opservatorium

Biti srećan ili nesrećan je stvar ličnog izbora i volje. Često smo nesrećni jer nemamo ovo ili ono, ili onoga nemamo dovoljno, ili nemamo toliko koliko imaju drugi, nemamo isto, imamo manje, nismo takvi kao drugi, i sl. Sa druge strane su vrlo često ljudi koji prežive tešku nesreću ili žive u teškim životnim okolnostima uprkos svemu tome srećni. Jedina mogućnost za one nesrećne je da zamene način kako su isprogramirali sebe u svojoj glavi, ali to nije lako, i to jedino mogu sami osvešćujući sebe. Mislimo često da mi možemo da promenimo nešto kod njih i da ih možemo usrećiti, međutim se najčešće desi da su oni rupe bez dna koje samo gutaju te trenutne olakšice koje im obezbeđuju trenutno zadovoljstvo, dok ih ne nadvlada ponovo lični izvor nezadovoljstva, i ne skliznu ponovo u svoju nesreću. Takvi ljudi nikada ne mogu biti srećni jer im nikada ništa neće biti dovoljno da ih usreći, iako često misle da im je samo još toliko malo potrebno da bi bili srećni. A vi lako možete da postanet...

Ne volimo slobodu svi podjednako. Sloboda može biti bolna za one koji bi radije da se čvrsto drže sigurnih rukavaca koje život nudi. Neki ljudi se tako zatarabe u sebi, pobegnu od slobode duboko u sebe, u svoj um, u svoj krug ljudi, ne želeći da ni trena više provedu u neprijatnoj slobodi i upoznavanju drugih, nepoznatih ljudi. Pojedini smatraju da su privilegovani i da ne mogu da provode vreme sa onima koje posmatraju ispod sebe, te sebe tako lišavaju svega onoga što bi tražilo da se sa istima mešaju. Da im pripada poseban tretman koji treba da uživaju. Neki se užasavaju pomisli da bi sa nekim trebali nešto svoje da podele, više od onoga što moraju. To doživljavaju kao bolno iskustvo gubitka sebe. Drugi pak se odlučuju da se zatvore u sebe iz prethodnih loših iskustava, tako pokušavajući da umanje bol i sakriju se u sebi. Za sve je zajedničko to da samo u sebi pronalaze mir, ali taj mir nije onaj koji bi čovek trebao da ima tokom života. To je mir starih ljudi, onih koji su se naživ...