Opservatorium

Na slici je pilot major Zoran Radosavljević, koji je poginuo 1999. kada se suprotstavio značajno nadmoćnijem neprijatelju poletevši svojim avionom protiv cele avijacije NATO-a. Njegov akt je svojevremeno pokrenuo polemiku o tome da li je bilo šta promenio u daljem toku bombardovanja i u daljim svetskim dešavanjima. Sasvim sigurno da nije. Sasvim je sigurno da niko u svetu za njega nije ni čuo niti je obratio pažnju na njegovu smrt. Gledajući tako na stvari mogli bismo da kažemo da je uludo žrtvovao svoj život. U toj celoj gunguli bi sigurno bolje prošao da je čuvao glavu i zabašurio se u neku kafanu, izvukao se na prehladu ili se spasao, danas bi se sa nama drndao oko toga da li je vakcinacija potrebna ili nije, ili pak ležao negde na suncu neke plaže u Egiptu. Međutim, tako ne možemo gledati na stvari. Ne možemo na njegovu smrt gledati kao na hiljade drugih koji se napiju pa se skucaju u neko drvo kolima, ili izvrše samoubistvo jer ne mogu da podnesu pritisak gubitka ili ličnog poraz...

..bankama sam ostavio milione.

Jedan čovek je na svom profilu podelio neki intervju u kojem priča o tome da je u Srbiji sramota priznati neuspeh. Za mene je to vrlo neobično i novo i ja nemam takav utisak. Ja sam, nemam problem da ga priznam. Smatram da nisam uspeo u svojim poslovnim ciljevima, i da, to me deprimira ali se toga ne stidim. Naprotiv, neuspeh me je naučio mnogo čemu, ali pre svega tome da ne odustajem i da se borim dalje, da razvijam nove ideje, da se bolje prilagođavam situacijama i usvajam druge modele poslovanja. Neuspeh je vrlo korisna stvar, pomaže ti da uočiš greške i izvučeš pouku iz njih. On govori upravo o tome da si imao dovoljno hrabrosti da pokušaš i volje da se u to upustiš. Na stranu to što je u Srbiji neuspeh nešto što je po meni bar tako često ko dobar dan. Zato, nemojte se stideti da priznate neuspeh ni sebi ni drugima, to je deo sve jednog životnog iskustva koje vam može pomoći da mnogo naučite o sebi i tome kako da radite dalje. Nije sramota priznati neuspeh, mnogo je gore ne iskori...

Zanimljivo je da kada se grupa ljudi nađe u problemu pojaviće se automatski oni koji će razmišljati o tome ko je kriv zbog toga i šta mogu da izgube ako rešenje ne nađu, često padajući u očajanje ili beznađe. Drugi, oni u manjini će se baviti time kako da problem reše, koristeći i najminimalnije šanse za uspeh, često improvizujući, kako bi problem rešili. I jedni I drugi imaju podjednake šanse da ih problem prevaziđe. Ipak korišćenjem i najminimalnijih šansi, povećava se mogućnost da se problem reši, i kupuje vreme. Najviše šanse će imati upravo one grupe koje rade zajedno na rešavanju problema. Zato je za uspeh potrebno uvek steći prethodno jedinstvo unutar grupe, pridobiti ili podstaći one druge, te onda delovati zajedno, kao jedan.