Opservatorium

Osećaj sreće ne dolazi od spoljnih faktora, već unutrašnjeg sveta. Stvari koje posedujemo ili za kojima žudimo, novac, skupa kola, kuće, čak i ljubav, sve to obezbeđuje samo privremeni utisak sreće koji brzo prođe, i mi želimo još, više, kao drogu. Nikada nije realno dovoljno. Spoljni faktori nam obezbedjuju utisak sigurnosti, situiranosti, vrednosti..ali nisu trajni. Zanimljivo je da podjednako tome lični uspeh koji napraviš može da proizvede isti osećaj. Ali i tu moraš da stalno ideš dalje kako bi kompenzovao glad za srećom novim uspehom. Iz tog razloga se često dešava da imućan čovek koji već poseduje ogromno bogatstvo nije zadovoljan i srećan jer ne može da u nekom trenutku postigne određeni cilj koji bi mu pružio taj osećaj sreće i zadovoljstva koji mu je dalje potreban. Gledajući sa strane mnogi bi rekli da je lud jer eto ima već svašta, ali ja ga potpuno razumem. Čovek može izistinski biti trajno srećan samo ako izgradi u sebi takav unutrašnji svet i rezone koji mu omogućavaju...

Mislim da sam upravo otkrio jednu stvar za koju sam dugo verovao da je sasvim drugačija. Naime, bio sam ubeđen do sada da je svakom čoveku potrebna ljubav, da ga neko voli ili slično. Međutim, sada mislim da to nije tako. Nije u pitanju potreba za primanjem ljubavi, već potreba za davanjem. Svakom čoveku je potrebno da ima nekoga kome može da tu ljubav podeli. Nije bitno ko je taj neko, da li je to dete, devojka, bračni partner, prijatelj, brat, roditelj, nije bitno čak ni da je to uopšte osoba, to može da bude i pas ili mačka, miš, čak i biljka..ali je bitno da ima mogućnost da svoju ljubav podeli sa nekim i da je iskaže. I kroz to on formira odnos sa tim nekim drugim živim bićem.. I to je osnov svega.. ne primanje ljubavi, već deljenje, iskazivanje. Nemati nikoga značilo bi da nemaš mogućnost da sebe doživiš kao ljudsko biće i da samim tim nemaš potvrdu svog postojanja.

Najživlja ulica koju sam ikada video se nalazi u Novom Sadu - u ulici Vojvode Mišića. Na zemlji ispod visokog drveća svakog proleća leže milioni sitnih semenki palih sa krošnji drveća. Medjutim, nijedno nikada ne izraste u novo drvo.