40 godina samoce
Uskoro punim 40 godina. Zvuči daleko ozbiljnije nego što se osećam. Zvuči nerealno mnogo, zvuči..staro. Neki put me je i blam da kažem, znam da se to po meni ne vidi, često se ljudi iznenade ili mi se obraćaju kao nekom mladjem, i ne kažem da mi ne prija to. 40 godina. Čudno je to, uvek sam zamišljao da su oni od 40 godina mnogo ozbiljniji, ali sada znam da je ozbiljnost samo posledica nesigurnosti, spremnosti da budeš prirodan i to što jesi, neko tvrdo držanje do nekih principa koji su ništa više nego posledica rigidnosti ličnosti, pokušaj da se čovek uhvati neke sigurnosti u želji da zaštitite sebe ali i time nespremnosti da se bude fleksibilan. 40 godina. Činjenica da me svest o tome pritiska i cini da sve stvari gledam drugacije. Više ništa nije naivno, ništa nije slučajno. Sada moraš da obraćaš pažnju na razne stvari koje su ranije bile smešne i marginalne, ne ostaješ do kasno noću jer si sutradan neupotrebljiv, a potrebno ti je da budes efikasan, vodiš ...