Opservatorium

Ako bi želeli da izmerimo veličinu svemira trebali bi da po]emo od najveć e moguće brzine kojom raspolažemo a to je brzina svetlosti. Jedino brže od brzine svetlosti je brzina misli.  Da bi izveli prvi deo puta potrebno je samo da pomislimo, što će napraviti jednu dužinu.  Medjutim kako to nije dovoljno morali bi da krenemo da razmišljamo kontinuirano.  Ako bi time prešli još jednu dužinu, morali bi da uradimo više od toga- da mislimo.  I tako zapravo dolazimo do analogije svemira i naših misli.  Upoznajući sebe i shvatajući bezgraničnost svojih misli shvatamo i veličinu svemira, te tako iako se mislima služimo ne možemo da ih sagledamo niti obuhvatimo ni nadjemo početak ni kraj. Ali naše misli ipak postoje jer ih mi proživljavamo i one nisu manje stvarne od stvarnosti koja nas okružuje.  Dakle mislioc je u stvari onaj koji je beskrajan.  On je svemir.

Tuzno je to sto mi, ljudi, naizgled razumna, svesna i delimicno inteligentna ljudska bica valorizujemo zivote drugih bica na osnovu njegove kolicine, velicine i izgleda ali i ukusa. Sto je nesto manje to je nebitnije, ga je vise to je beznacajnija vrednost jedinke, sto je primerak ruzniji to ga je lakse ubiti. Za kraj ostavljamo dimenziju ukusa. Ukoliko je nesto ukusnije utoliko je pozeljnije da bude ubijeno i pojedeno. Verujem da se neki od vas uzasavaju komparacije steneta psa ili umiljatog macenceta sa piletom ili kokoskom koja je toliko ukusna, pogotovu jos kad je res pecena i sa krompiricima okolo, ali koja je razlika izmedju psa, macke, pileta, praseta? U jestivosti? Ili uzgajivacnicama zivine za klanje? Ili u tome sto nismo navikli da negujemo pilice kao kucne ljubimce a da uzgajamo male macice za trpezu? Koja je razlika? Verovatno bi se tek zgrozili od same pomisli izjednacavanja ljudskog zivota sa zivotinjskim ali bih zeleo da vas pitam, koja je razlika? Ako uzmemo u ob...