Na suprotnoj strani ljubavi ne leži mržnja, nego ravnodušnost
I stvarno, ravnodušnost je najgore stanje od svih. Ono od kojeg se umire. Bolje je osećati i mržnju i bol nego biti ravnodušan. Iz svakog od tih osećanja postoji nada i šansa za oporavak ili promenu, ali pre svega postoji osećanje života koje te gura napred. I sva osećanja su za čoveka, ali u ravnodušnosti ih jedino nema. Ravnodušnost nosi u sebi bezvoljnost, a ova ubija unutrašnjeg pokretača, onog zaduženog za osećanje živosti. Mislim da je neki poslednji stadijum depresije upravo ta ravnodušnost. Čak i Novi Zavet ima jednu rečenicu koja govori u prilog opasnosti od ravnodušnosti, a ide ovako: "..Znam tvoja dela, da nisi ni hladan ni vruć. Kamo sreće da si hladan ili vruć. 16 Ovako, zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz svojih usta."