Opservatorium

Fini maniri su ono što odvaja gospodina od dripca, a što od muškarca čini džentlmena.

Ono što nas stavlja u muku, nije delo zla kao što obično mislimo. To je delo dobra. Jer nas to dobro kroz tu muku uči. Uči nas najviše o sebi, o životu i o drugima. Kroz to sazrevamo i daje nam priliku da osvestimo stvari o sebi kroz ono što prolazimo, da cenimo više stvari, da ih bolje doživljavamo, da sam život živimo drugačije. Muka je zapravo, biću dovoljno hrabar da to kažem, blagoslov.

Pod utiskom jedne zanimljive osobe koju sam danas upoznao razmišljam o svetskim ljudima. Svetski ljudi nisu oni koji putuju po svetu, ali su sposobni da žive svuda..To su oni ljudi koji ne žive konvencionalni načinom života. Oni ne žive u granicama kako geografskim, tako i onim društvenim. To su ljudi koji se ne povinuju društvenim normama, pravilima, očekivanjima. To su ljudi koji ne poznaju granice racionalnog po onom sistemu kojem ljudi karakterišu druge. Oni su sposobni da žive svoje živote bez onih potreba na koje smo navikli. Oni su srdačni, neposredni, nemaju straha i nesigurnosti, a sa vama bi podelili nesebično i koricu hleba. Oni ne poseduju niti se opterećuju posedovanjem. Oni žive svojim životom kreirajući svoje puteve. Oni koji veruju u intuiciju više nego u iskustvo, a kako nisu opterećeni posedovanjem tako više cene ono što mogu da čuju, saznaju i dožive, ali i podele to sa drugima, nego ono što bi mogli imati. Biti svetski čovek, to je uživanje. To znači živeti slobodn...

Kada je ljubav, nekada najvažnija tema oko koje se sve vrtelo postala neka sekundarna sirovina? Okružujemo se pričama o seksu, preživljavanju, bolestima, politici, sportu, provodu, nesrećama, moći, a ljubav je tamo negde gurmuta u neki daleki drugi, treći plan, postala je tabu tema, nešto nevažno, nebitno, onako tek usputno što koristimo da opravdamo ili zabašurimo nešto. Nekada su filmovi bili o ljubavi, mediji se bavili temama ljubavnih problema, saveta, sada su to tračevi, dijete, fitnes, politika, muzika, sve ostalo što se samo dobro prodaje. Sve je postalo samo dobra trgovina, samo prodaja i marketing, posećenost naspram istinitosti, reklama naspram sadržaja, lajkovanje naspram doživljaja, fotkanje naspram uzbuđenja od ljubavnih zanosa, romantika se svela na ljubavne komedijice, a posesivnost, želja za kupovinom i posedovanjem zamenila uzvišenost finijih osećanja. Da li samo ja primećujem tu promenu?