Bogatašica
Moj večerašnji susret sa prijateljima iz Finske je obeležio jedan veoma neugodan trenutak koji će me sigurno naterati da se duboko zapitam oko nekih tako naizgled beznačajnih stvari kojih možda nismo ni svesni.. Naime, dok smo sedeli u jednom kafiću u Tašmajdanskom parku, prišla je našem stolu vremešna bakica i zamolila nas za neki dinar. U principu ne volim da dajem prosjacima jer se na taj način bar po meni daje podrška takvoj pojavi u našem društvu, ali razumem i da je situacija jako teška i da mnogi ljudi bukvalno gladuju, a ova žena je delovala baš tako - kao penzioner koji nema šta da jede. Počeo sam mahinalno da pretrpavam po džepovima ne bih li našao nešto sitno što bih joj dao, mislio sam čak i 50-100 din, ustah i sa stolice ne bih li pretresao i zadnje džepove, međutim nemajući ništa tako sitno, slučajno nađoh samo neku sitninu i ne gledajući koliko, sručih joj to šaku uz iskrenu izjavu kako zaista nemam više. Na to žena progunđa i ode. Posle nepunih 10-ak minuta videh je da...