Opservatorium

doslovce prevedeno trebalo bi da znaci covek u trenutku ali moj prevod iliti sta je pisac hteo da kaze bilo bi Covek trenutka . Ni trenutni covek ni covek u trenutku Covek trenutka je licnost koja je nastala u vremenu previranja normalnosti i nenormalnosti, definisanja sebe kroz okvire drustva, vekovne tekovine mudrosti, modela ponasanja i usaglasavanja. U neku ruku mozda i neuspeo produkt pokusaja da se licnost definise i generalizuje, uklopi i obaveze na uskladjeno ponasanje koje namece okolina. Sta je zapravo Covek trenutka? Pre svega to je moj prijatelj. Kao licnost mogli bi ga okarakterisati kao beskrupuloznog nemoralnog, neetickog lika koji ne obraca paznju na druge, sledeci svoj instikt povodeci se samo za svojim egom i onime sto mu u tom trenutku prija. Megaloman, ekscentrik, sebicni egoista, okrutan ali i covek zatvoren sam u sebi. Sa druge strane mogao bih da ga okarakterisem i kao nekoga ko nema definisane stavove, ko ne gleda kroz prizmu morala, dobrog i loseg, normal...

Upoznao sam je u jednom trenutku svoga zivota i kao pojava ucinila je da pomislim bar za trenutak kako postoje stvari koje su zapisane u nekom kodu, kako zaista postoje odgovarajuce kompatibilnosti koje se medjusobno privlace i kako splet medjusobno povezanih slucajnosti opet ima snagu da prevlada osecaj samodovoljnosti.. Ali pre svega imala je neverovatnu energiju u sebi koja me je na potpuno neobjasnjiv nacin privlacila. Nesto sto bih osetio samo u njenom prisutstvu, I tako jako da mi se prvi put zavrtelo u glavi od samo jednog dodira. Nesto po cemu sam napravio razliku izmedju iskustva koje sam imao do sada i onoga nedozivljenog i nesto zbog cega to sada ne mogu da zaboravim. Ok, kapiram i ja sebe sta pricam, postoje tripovi, postoje i iluzije ali postoje energije i energetska polja koja mozemo da osetimo i koja nisu nista manje stvarna od culnih iskustava. Kad jednom osetis takav unutrasnji impuls, osetis se zivim kao nikad do sad, kao da si bio mrtav sve vreme a da zapravo nisi ni...

Danas sam u taxiju totalno isprekrstavao kraj u kome radim. -Dakle, molim vas idemo do ugla Takovske i Draze Mihajlovica..., -Molim? ma to vam je tu kod Stevana Dobrnjca i Jase Tomica.. -Kome majku?! decko jel si ti drogiras ili sta..?! .. ma dobro vozi samo reci cu ti gde izlazim.. ..covek nije ni bio svestan da vozi Marka Kraljevica....

Primetio sam da svako, odnosno ne bas svako ali skoro svako jutro kada se probudim, probudim se u odredjenom stanju, ne sranju kako neki misle, nego stanju. Tako sam se ovog jutra probudio u stanju davne glazbe. Bilo je rano jutro tada kad je napustio sve culo se samo kako ptice pevaju... onda je stajao jos dugo sa druge strane ulice pustio suze da se same slijevaju... U tom stanju neki put mogu da ostanem i ceo dan kako pod utiskom zivog sna tako i pod utiskom jutarnje atmosfere. A budjenje pod ogromnim svetlim prozorom roditeljske mi kuce sigurno je osecaj koji se ne moze lako pomesati. Brine me samo jacina tog osecaja iako jedva cekam da napustim staro ognjiste na koje sam primoran buduci da mi je prsla varijanta prelaska u drugu gajbu. U toj maloj sobici moga detinjstva proveo sam najupecatljivije dogadjaje, prve ljubavi, prva prijateljstva, prvi sex, lazem, prvi sex nije bio kod mene nego kod nje, brojne svadje sa kevom brojne probleme i puno puno razmisljanja... Kako god Marko ...